Optimizacija poreza

Optimizacijom poreza do boljeg poslovanja ugostitelja

Prvo i osnovno - porez morate da plaćate! E sad, tu postoji bezbroj puteva i putića koji na kraju balade vode do toga da vi potpuno legalno izaberete za sebe finansijski bolju opciju. Upravo je cilj ovog teksta da vam razjasni osnovne dileme oko poreza i da vas uputi na put optimizacije poreza.
Jednom rečju - kako da legalno smanjite trošak poreza.

Biti ili ne biti obveznik PDV-a, pitanje je sad?

Prva i osnovna dilema koja mori sve one koji kreću putem ugostiteljstva je - da li vaša firma treba da bude u sistemu PDV-a ili ne?

Ovo je kompleksna tema koja nema jednoznačni odgovor. To znači da odgovor zavisi od mnogih krajnje individualnih faktora. Pokušaćemo da vam približimo sve aspekte, a krajnja odluka je ipak na vama. Postoji finansijski kriterijum koji je vododelnica za ovu dilemu.

Granična vrednost za ulazak u PDV je 8.000.000 dinara

Zakon o PDV-u (član 33.) je krajnje jasan. Citiramo najvažniji deo:

„Malim poreskim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.“

Znači, postoji granična vrednost vašeg prometa dobara i usluga u poslednjih 12 meseci (trenutno je ta vrednost 8.000.000 dinara). Ako ste prešli ovaj iznos, postajete obveznik PDV-a.

Ako ste prešli ovaj iznos, NE POSTAJETE automatski obveznik PDV-a. U saradnji sa vašim knjigovođom (ili samostalno kroz softver) morate prijaviti nadležnoj Poreskoj upravi da ste prešli granicu od 8 miliona dinara i na tu vrednost (preko 8 miliona dinara) platiti porez 20% PDV-a.
U slučaju da je vaš promet veći od 8 miliona prilikom sagledavanja prometa u predhodnih 12 meseci i recimo da iznosi 8,7 miliona, vi na onih 700 hiljada morate uklakulisati PDV i platiti (700.000 - 700.000 / 1,2 = 700.000 - 583333,33 = 116.666,67 dinara PDV obaveza za plaćanje).

Takođe, ako ste početnik, ali vaše procene prometa nadmašuju ovu brojku - za vas je sistem PDV-a mnogo prirodnije okruženje. Ovaj podatak je jedna od stavki koju morate popuniti prilikom podnošenja prijave poreskoj upravi (obrazac EPPDV).

Dodatna pravila u vezi PDV-a

Možete, ako to vi želite, ući u sistem PDV-a i sa prometom manjim od granične vrednosti - dobrovoljno.

Kada jednom uđete u sistem PDV-a, tu ostajete minimalno 24 meseca. Nakon tog perioda, ako vam promet padne ispod granične vrednosti, možete izaći iz sistema PDV-a.

Porez na PDV plaća se mesečno na osnovu izračunate razlike izlaznog (prodajnog) i ulaznog (nabavnog) PDV-a na koji postoji pravo odbitka. Više o tome kasnije.

Nakon isteka 24 meseca u sistemu PDV-a, ako vam je promet manji od 50.000.000 dinara, možete podneti i zahtev nadležnoj poreskoj upravi da porez na PDV plaćate tromesečno. I u ovom slučaju posmatra se promet u periodu od poslednjih 12 meseci.

Preduzetnik ili D.O.O.

Ako planirate da se bavite ugostiteljstvom, možete da budete ili preduzetnik ili da vaša firma bude D.O.O. I jedan i drugi oblik mogu i ne moraju biti u sistemu PDV-a. Znači, od vaših biznis planova zavisi i organizacioni oblik firme.

Računajte da i jedan i drugi oblik registracije ima svoje prednosti i mane.

Ako želite skromnije da krenete u ceo posao, onda preduzetnički oblik funkcionisanja može biti sasvim primeren. Lakši je i adekvatniji biznisu manjeg obima.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) kao organizacioni oblik je kompleksniji. Podrazumeva komplikovanije knjigovodstvo i drugačiju odgovornost za poslovanje.

Jedna od glavnih razlika je to što preduzetnik odgovara za poslovanje svoje firme kompletnom ličnom imovinom, dok kod D.O.O. to nije slučaj. Takođe, postoji još razlika gledano iz pravnog ugla (knjigovođa, mirovanje firme, likvidacija...), ali o tome više neki drugi put.

Ako imate veće planove (ulaganja, očekivanja) za vas je svakako prikladniji oblik organizovanja kao D.O.O. Već smo istakli da ako su vam velika ulaganja, sigurno je da će vam promet biti veći od granične brojke za ulazak u sistem PDV-a. Zato ljudi često poistovećuju da D.O.O. mora biti u sistemu PDV-a. To zakonski nije tačno, ali je u praksi vrlo često.

Napomenuli smo da kroz sistem PDV-a možete obezbediti značajne benefite kroz razne olakšice u fazi investiranja, pa i kasnije u samom poslovanju.

Odgovori na sve ove dileme treba da vam se iskristališu najkasnije u fazi izrade biznis plana za ugostiteljstvo. Kada biznis plan uradite kvalitetno, biće vam jasno koje su cifre u igri i samim tim će i organizacioni oblik firme biti definisan.

Kalkulacija isplativosti ulaska u sistem PDV-a

Veliki broj ljudi koji kreću u ugostiteljski posao, ne mogu sa sigurnošću da procene kretanja svog budućeg prometa i imaju dilemu da li da uđu u sistem PDV-a ili ne.

U takvim slučajevima, najbolje je uraditi kalkulaciju isplativosti.

Ovakva kalkulacija se pravi na osnovu vaših očekivanih parametara poslovanja. Morate jasno znati koliki su vam troškovi nabavke materijala i kolika vam je prodaja. Napomenuli smo da se ovaj deo teksta odnosi na obveznike čiji se promet kreće oko granične vrednosti, što znači da se u ovim scenarijima promet kreće oko famoznih 8 miliona dinara, ali su vrednosti nabavki različite. Razmotrićemo 3 najčešća scenarija iz prakse (nabavke u vrednosti 2, 3 ili 4 miliona dinara) i to sa podvarijantama kada je obveznik u sistemu PDV-a i kada nije.

PRIMER 1:

Nabavke su u visini 2 miliona dinara,
Promet je 8 miliona dinara.

Prvo moramo da izračunamo nabavni (ulazni) PDV i prodajni (izlazni) PDV po sledećim formulama:

nabavni (ulazni) PDV = vrednost nabavke - (vrednost nabavke bez PDV-a)

prodajni (izlazni) PDV = vrednost prodaje - (vrednost prodaje bez PDV-a)

Kada od izlaznog PDV-a oduzmemo ulazni, dobijemo koliko obveznik u stvari treba da plati PDV.

Da se vratimo konkretno na naš primer:

nabavni (ulazni) PDV = 2.000.000 - (2.000.000 / 1,2 ) = 333.333,33 dinara

prodajni (izlazni) PDV = 8.000.000 - (8.000.000 / 1,2) = 1.333.333,33 dinara

Vidimo da je razlika između ova dva PDV-a 1.000.000 dinara i to je ono što obveznik mora da plati.

PRIMER 2:

Nabavke su u visini 3 miliona dinara,
Promet je 8 miliona dinara.

nabavni (ulazni) PDV = 3.000.000 - (3.000.000 / 1,2) = 500.000 dinara

prodajni (izlazni) PDV = 8.000.000 - (8.000.000 / 1,2) = 1.333.333,33 dinara

Vidimo da je razlika između ova dva PDV-a je 833.333,33 dinara i to je ono što obveznik mora da plati.

PRIMER 3:

Nabavke su u visini 4 miliona dinara
Promet je 8 miliona dinara.

nabavni (ulazni) PDV = 4.000.000 - (4.000.000 / 1,2) = 666.666,67 dinara

prodajni (izlazni) PDV = 8.000.000 - (8.000.000 / 1,2) = 1.333.333,33 dinara

Vidimo da je razlika između ova dva PDV-a je 666.666,67 dinara i to je ono što obveznik mora da plati.

Pokušali smo da vam prezentujemo konkretne primere kako bi ste što lakše uvideli da od vaših parametara poslovanja zavise i konkretne odluke. Možemo samo još na osnovu bogatog iskustva da vam predočimo da se statistički kafeterije manje više uklapaju u prvi scenario, kafići u drugi, a restorani brze hrane u treći.

To nikako ne znači da su restorani brze hrane manje profitabilni, već samo da oni moraju više da ulože u repromaterijal. Ali zato je struktura drugih troškova kod njih povoljnija. Znači, kod njih je trošak nabavki materijala vrednosno veći, ali su troškovi (recimo radne snage, režija, zakupa...) - značajno manji.

U svakom slučaju, morate dobro sagledati sve aspekte i tek onda doneti odluku šta je za vas najisplativije. Uradite ove kalkulacije isplativosti za svoje poslovanje. Ako već koristite kvalitetan program za ugostiteljstvo (poput Sky POS-a) to vam neće biti problem.

Porez na dobit

Svi poreski obveznici su dužni da nadležnoj poreskoj upravi podnesu poresku prijavu u kojoj je obračunat porez i poreski bilans za taj period za koji se utvrđuje porez. Rok za to je najkasnije 10 dana od propisanog roka za podnošenje finansijskog izveštaja. Pored toga obveznik je dužan da dostavi i sva druga dokumenta propisana Zakonom (bilans uspeha, bilans stanja, izveštaj o promenama u kapitalu...). U samoj poreskoj prijavi obveznik dostavlja svoje prihode, rashode i dobiti za tu godinu. Kao osnovicu za dobit preduzeća uzima se oporeziva dobit.

Oporeziva dobit predstavlja razliku između prihoda i rashoda koji se priznaju u skladu sa posebnim odredbama zakona. Trenutno je kad nas stopa poreza na dobit pravnih lica 10% - 15%. Mada to zavisi i od vrste privrednog subjekta koji ste otvorili (D.O.O. ili preduzetnik).

D.O.O. - plaća porez na dobit 15% + porez na dividendu 15% (isplata profita).

PREDUZETNIK - plaća porez na dobit 10%. Preduzetnik ne plaća porez na dividendu.

Ovde je bitno napomenuti ukoliko je osnivač D.O.O. strano lice porez na dividenu može imati različite stope.

Poreski obveznik akontaciono plaća porez na dobit za tekuću godinu i to mesečnim akontacijama do 15. sledećeg meseca za taj mesec. Do iznosa te vrednosti se dolazi na osnovu podataka iz prošlogodišnje poreske prijave.

I ovde se posmatra period od poslednjih 12 meseci poslovanja, što se suštinski poklapa sa kalendarskom godinom, osim u slučaju prve godine poslovanja, kada se uzimaju u obzir samo meseci kada je preduzeće radilo.

Ako je poreski obveznik akontaciono platio manje nego što treba po poreskoj prijavi, dužan je da plati razliku najkasnije do podnošenja poreske prijave. Na iznos koji nije plaćen u roku zaračunava se zakonska kamata. Ako je obveznik platio više, taj višak mu se prebacuje za akontaciono plaćanje sledećih obaveza ili mu se, po njegovoj izraženoj volji, vraća.

Ako je u pitanju D.O.O. u kojem su u vlasničkoj strukturi fizička lica, prilikom isplate dobiti vlasnicima preduzeća (tzv. porez na dividende), zaračunava se porez na isplatu dobiti po stopi od 15%.

Porez na zakup poslovnog prostora

U ugostiteljstvu je česta situacija da objekat (lokal) u kojem započinjete svoje poslovanje nije u vašem vlasništvu, već ga uzimate u zakup. Ovo može biti jedna od većih stavki u vašoj strukturi troškova, pa samim tim obratite pažnju i na poreske konsekvence ove vrste troška.

Prvo i osnovno, ako želite da se registrujete na toj adresi, a objekat nije u vašem vlasništvu, morate priložiti Ugovor o zakupu. Ranije se često koristila pravna forma Ugovora o ustupanju poslovnog prostora bez naknade. Prepoznavši zloupotrebe ove forme, poreska uprava sada u principu ne dozvoljava ovakav vid poslovnog odnosa, odnosno zaračunava se porez i u taj vid obligacija. Izuzetak mogu da predstavljaju bliski rodbinski odnosi ugovarača, kada poreska uprava ima logičko pokriće za izostanak ekonomskih interesa jedne od strana.

U suštini vaš zakupodavac može biti:

pravno lice
fizičko lice

Plaćanje poreza na zakup kada je pravno lice zakupodavac objekta

U ovoj varijanti, vaše plaćanje zakupnine se svodi na fakturu koju vam izdaje zakupodavac. Vi tu fakturu plaćate kao i svaku drugu i to je to. Nemate obavezu plaćanja bilo kakvog poreza.

Plaćanje poreza na zakup kada je fizičko lice zakupodavac objekta

Ovde je situacija drugačija. Naime, u samom Ugovoru se definišu finansijski uslovi (iznos zakupa). Na tu vrednost se obračunava porez na zakup koji plaća zakupac lokala. Taj porez se izračunava na sledeći način.

Izračun poreza na zakup lokala

Ovo je zakonska kategorija (Zakon o porezu na dohodak građana). U suštini formula je sledeća: stopa poreza na zakup iznosi 20%. Ona se obračunava na bruto iznos umanjen za 25%. E sad, problem je što se u 99% Ugovora unosi NETO iznos koji vi treba da isplatite fizičkom licu na ime zakupa, a za porez je bitan BRUTO iznos umanjen za 25%. To znači da moramo prvo obračunati taj BRUTO porez na zakup.

Bruto iznos dobijamo tako što Neto iznos pomnožimo sa koeficijentom 1,176470588. Tako dobijeni iznos sad umanjimo za 25%. Nakon toga, na taj umanjeni iznos obračunamo 20% i dobijemo iznos poreza na zakup koji morate da platite. Deluje komplikovano, ali verujte da nije.

Ako ipak iz nekih razloga želite sami pešaka da računate, postoji i kraći način koji daje približno iste rezultate. Ugostitelji ne bi bili ugostitelji da nisu iz iskustva došli do jedne brojke kojom treba pomnožiti NETO iznos zakupa i odmah dobiti porez na dobit koji treba platiti.
Taj procenat je 17,65% od NETO iznosa. I to je to!

Hajdemo sada kroz neki izmišljeni primer da utvrdimo gradivo:

NETO iznos zakupa lokala je 100.000 dinara
BRUTO iznos zakupa lokala je 100.000 * koeficijent 1,176470588 = 117.647,06
BRUTO iznos umanjen za 25% je 117.647,06 - (117.647,06 * 25%) = 88.235,29
20% od umanjenog BRUTO iznosa je 88.235,29 * 20% = 17.647,06

I to je iznos poreza na zakup koji treba da platite.

Ostalo je još da taj porez na zakup i platimo. Da bi to uradili moramo da podnesemo poresku prijavu (PPP-PD) elektronski, na portalu poreske uprave (ePorezi). Tom prilikom ćemo dobiti instrukciju za plaćanje (poziv na broj) i tako za svako plaćanje.

Angažovanje preko studentske zadruge ili prijava radnika?

U današnjim uslovima poslovanja hroničan je nedostatak bilo koje radne snage, a kamoli iskusnih i kvalifikovanih radnika. U takvom okruženju, ugostitelji se dovijaju na razne načine kako da prevaziđu te izazove vezane za nedostatak kvalitetnih radnika. Jedan od načina je da se postojeći personal rastereti svih obaveza koje mogu da rade i manje kvalifikovani radnici. U tom smislu, pogotovu ako se uzmu u obzir sezonske oscilacije posla, kao jedno od boljih rešenja nameće se i angažovanje radne snage preko studentskih zadruga.

Preko studentskih (omladinskih) zadruga zapošljavate mlade ljude od 15 do 30 godina i to:

srednjoškolce (sa napunjenih 15 godina)
studente (do 26 godina)
nezaposlena lica (do 30 godina)

Ovaj manje formalan poslovni odnos pruža benefite svima. Lica koja se angažuju na taj način imaju priliku da privremenim angažovanjem steknu i finansijsku i profesionalnu korist, agencije uzimaju deo kolača za sebe, a poslodavci interventno rešavaju goruće probleme u funkcionisanju objekta i pri tome značajno štede na troškovima radne snage.

Sa druge strane jedan od prioriteta svakog ugostitelja da u svom personalu ima iskusne i proverene profesionalce. Takvi radnici moraju biti adekvatno plaćeni i svakako pokriveni adekvatnim Ugovorima o radu, kroz koje se jasno definišu njihova prava i obaveze.

Otprilike, najvažnija mesta za funkcionisanje vašeg biznisa morate dugoročno pokriti kvalitetnim prijavljenim radnicima, a za one manje značajne pozicije možete iskoristiti i benefite angažovanja rivremene radne snage preko raznih studenskih zadruga.

Da bi jasno utvrdili finansijsku razliku između ove dve vrste angažovanja, moramo se pozabaviti i kalkulacijom troškova zarade u obe varijante (prijava radnika ili studentska zadruga).

Plata iz ugla radnika i iz ugla poslodavca

Radnika najviše interesuje NETO iznos plate. Ne ulazeći u pozadinu obračuna, svakom radniku je primarno koliko će on dobiti para za svoj rad.

Poslodavac svako angažovanje mora da sagleda iz ugla ukupnog troška (bruto i bruto2 plata). To znači da porezi i doprinosi treba da se plate u punom iznosu za svakog radnika. I to uopšte nije tako zanemarljiv trošak.

Hajde za sve ovo konkretno da sagledamo za svakog prijavljenog radnika:

za svakog prijavljenog radnika se plaća porez u iznosu od 10% od njegove plate. Država svake godine utvrđuje olakšice (iznos zarade na koji se ovaj porez ne plaća). Za 2025. god. taj iznos je povećan na 28.423,00 dinara. Znači od plate radnika se oduzme ovaj iznos i tako se dobije poreska osnovica. Tek na nju se računa porez od 10%.
doprinosi na teret radnika za fond penzijskog i invalidskog osiguranja su 14%
doprinosi na teret radnika za zdravstveno osiguranje su 5,15%
doprinosi na teret radnika za nezaposlene su 0,75%
doprinosi na teret poslodavca za fond penzijskog i invalidskog osiguranja 14%
doprinosi na teret poslodavca za zdravstveno osiguranje su 5,15%

Primer obračuna:

Ako uzmemo čest slučaj neto plate od 70.000 dinara, primenom iste metodologije dolazimo do zaključka da ukupan trošak (BRUTO2) za poslodavca će biti 70.000 + 40.318 = 110.318 dinara.

Toliko poslodavca košta jedan radnik sa neto platom od 70.000,00 dinara. Procentualno izraženo, na troškove poreza i doprinosa odlazi 57,6% neto plate.

Naravno da što je plata veća, raste i taj procenat, zbog razlike između neto plate i olakšice. Pa tako za neto platu od 80.000 dinara mora da se odvoji još 46.746 dinara odnosno 58,4%. Ukupan trošak (BRUTO2) iznosi 80.000 + 46.746 = 126.746 dinara.

Obračun zarade za lica angažovana preko studentske zadruge

Ovde razlikujemo dve varijante u zavisnosti od broja godina angažovanih lica.

srednjoškolci i studenti do 26 godina - kod njih se na NETO iznos zarada plaća još ukupno 29,25% poreza i doprinosa (PIO, zdravstveno, porez na dohodak, doprinos za slučaj povrede + zadružni doprinos). U praksi to znači da se NETO iznos zarade množi sa koeficijentom 1,292567
nezaposleni do 30 godina - kod njih se na NETO iznos zarada plaća još 76,26% poreza i doprinosa (PIO, zdravstveno, porez na dohodak, doprinos za slučaj povrede + zadružni doprinos). U praksi to znači da se NETO iznos zarade množi sa koeficijentom 1,762651. Ovde su veća davanja zato što ova lica imaju ista prava kao i klasično zaposleni u pogledu penzionog i zdravstvenog osiguranja.

U ove doprinose je uračunata i naknada studentskim zadrugama koja u principu iznosi 10% od NETO iznosa zarade.

Porez na manjak

U ugostiteljstvu treba praktikovati česte popise roba i materijala koji se nalaze u objektu i na zalihama. Posledica toga je da se jave situacije kada nedostaje neka roba (manjak) ili je ima više nego što papiri kažu da treba (višak).

Kod obveznika koji su u sistemu PDV-a, svaki manjak se tretira kao sopstvena potrošnja obveznika. To znači da se na to mora platiti porez. Izuzetak od ovoga je samo ako je manjak nastao iz (zakonski) opravdanih razloga i to može da se dokaže.

Znači manjak može biti:

opravdan (priznat kao rashod) - nastao kao posledica više sile (požar, poplave, krađa...) i to se može dokumentovati od strane relevantnih organa (zapisnici i sl.). Na ovako nastao manjak se ne plaća dodatni porez i može se računovodstveno knjižiti kao rashod.
neopravdan (oporeziv) - ovakav manjak je oporeziv. Ako obveznik ne može da opravda uzrok manjka, taj manjak se vodi kao nenaplaćeni prihod i samim tim se na njega plaća PDV.

Iznos poreza na manjak zavisi od PDV stope koja se primenjuje na konkretni artikal i računa se od nabavne cene robe i materijala koji nedostaju.

Obveznici koji nisu u sistemu PDV-a ne plaćaju porez po ovom osnovu.

Ako se prilikom popisa pojavi višak robe i materijala, taj višak se vraća na zalihe odgovarajućim dokumentom Viška i ne obračunavaju se porezi.

Količina rashoda na koju se ne plaća PDV

Rashod je u ugostiteljstvu sasvim normalna stvar ili bolje rečeno, normalna - u normalnim količinama. Zbog nekih davnašnjih zloupotreba u količinama rashoda, država je donela akt kojim se bliže precizira i uređuje ova oblast.

Reč je uredbi:
UREDBA O KOLIČINI RASHODA (KALO, RASTUR, KVAR I LOM) NA KOJI SE NE PLAĆA POREZ NA DODATU VREDNOST ("Sl. glasnik RS", br. 124/2004).

Ovom Uredbom rashod je jasno definisan kao gubitak dobara nastao kao posledica kala, rastura, kvara ili loma, prilikom uobičajenog tretmana dobara u svim proizvodnim procesima.

Integralni deo ove uredbe je i NORMATIV RASHODA. Znači, postoje definisane količine rashoda koje su sasvim očekivane i na njih se ne plaća PDV. Na sve količine preko normiranih, morate platiti i PDV.

Dobra za koja nisu propisane norme u Normativu rashoda, definišu se u normativu koji donosi sam obveznik, ako drugačije ne odredi nadležni Poreski organ.

Izuzetak od ovoga može biti samo rashod nastao usled dejstva više sile, kada se količine na koje se ne plaća PDV utvrđuju ili aktom organizacije nadležne za osiguranje ili aktom nadležnog državnog organa za procenu štete.

PDV se ne plaća na robu čiji je rok trajanja istekao, pod uslovom da je taj rok jasno naznačio proizvođač i da je popisu prisustvovao i predstavnik Poreske uprave. Ako se predstavnik poreske uprave ne pojavi pet dana od podnošenja zahteva, priznaju se količine koje je u zapisniku naveo obveznik.

Dodatno, ovom Uredbom precizirana je i sama procedura sprovođenja rashoda. Obveznik mora da utvrdi količine za rashod odmah posle njegovog nastanka vanrednim ili običnim popisom. To radi ovlašćeno lice ili popisna komisija i nakon toga se mora sastaviti zapisnik i popisna lista.

Umesto zaključka

Nadamo se da smo uspeli makar malo da vam približimo poresku tematiku. Opet napominjemo da je ovo jako široka i kompleksna problematika. Cilj nam je bio da vam objasnimo najvažnije aspekte i neke situacije iz realnog života ugostitelja. Suština je da imate svest o tome da često postoji više od jednog scenarija koje možete primeniti.

Da li ćete ući u sistem PDV-a, kao preduzetnik ili D.O.O., da li ćete angažovati radnika preko studentske zadruge ili klasično - to sve zavisi od konkretnih okolnosti i date situacije. Važno je da imate svest i o tim mogućnostima, pa vi onda sami procenite.

Ipak, znajte da su već mnogi pre vas koračali tim putevima i uspešno ih prebrodili.
Zašto ne biste i vi?
Zato samo hrabro napred i verujte u sebe i svoje procene.

Autor: Bojan Ilić Koautor: Dušan Dinić
_{Zabranjena je svaka vrsta kopiranja i preuzimanja teksta, slika, kao i ostalih činilaca bez predhodnog odobrenja autora!}_{Tekst, slike i ostali činioci sadržaja zaštićeni su autorskim pravima.}